boqiy.uz

E S L A T M A L A R

💡 Bilim ulashib — PUL ishlang!

Endi SIZ har kuni o‘rgangan bilimlaringizni boshqalar bilan bo‘lishib pul ishlang!
Har bir joylangan post uchun sizga 3 000 so‘m to‘lanadi.
Tel:33 770 90 95
Sherzodjon

🚚 Sovg`alar Marketplacelar orqali rasmiylashtiriladi

Siz esa tanlagan tovarni eng yaqin arqatish punktidan BEPUL olib ketasiz!

💡 Post joylashtirishdan avvalgi muhim qadam:

LIKE bosish nima va nima uchun shart? Platformada post joylashtirishdan oldin kamida 3 ta like bosish talab etiladi.

🧠 Bu - bilim ayirboshlash iqtisodiyoti!

Har bir foydalanuvchi e’tiborda, bilim qadrlanadi. Sizga 5 000 so‘m bonus berilgan, undan foydalanib bilim ulashib daromad qilishingiz mumkin.

💥 Like ballansingiz to`ldiring!

Post joylab pul ishlash imkoniyati mavjud, 5 000 so‘mlik like paketi orqali 10 ta post joylaysiz va 30 000 so‘m daromad topasiz.

💡 Bilimingizga sarmoya kiriting!

📚 Yoshligingizdan moliyaviy savodxonlikni oshiring.
🎁 5 000 so‘mlik like paketi → 30 000 so‘m daromad!
✅ Qaror qiling, sarmoya qiling va sovg‘alarga almashing!

💳 Like balansini to‘ldirish oson!

👉 Platformadagi Payme yoki karta orqali amalga oshiring.
📞 Murojaat uchun: 33 770 90 95
Sherzodjon

🚀 Hurmatli Tadbirkorlar!

Ta’limga homiylik qiling – TEKIN REKLAMA oling!
✅ Brendingiz va rasmiy sahifalaringiz doimiy reklama qilinadi
📞 33 770 90 95

Farzandlarimiz bilimiga siz ham hissa qo‘shing! 📚

Ta’limga homiylik qiling – mahsulotingiz o`quvchilarga sizning nomingizdan yetkaziladi. Ismingiz va suratingiz doimiy ravishda homiy sifatida ko‘rsatiladi. 💖 O‘zingizga EMOTSIYA sovg‘a qiling!

...

13 minutes ago
Yerning aylanish tezligini oʻlchash/hisoblash
...

4 hours ago
Uning „Munozara“ va „Sayyohi hindi“ asarlari XX asr boshlarida Turkistondagi milliy uygʻonish harakatining norasmiy dasturi boʻlib xizmat qilgan va yoshlar dunyoqarashining keskin oʻzgarishi va ularning jadidlar safiga kelib qoʻshilishiga sabab boʻlgan. Keyinchalik bu asarlar orqali Fitratni millatchilikda, turkparastlikda va islomparastlikda aybla ... more
...

4 hours ago
Fitratning adabiy merosi rang-barang. U adib sifatida badiiy ijodning barcha turlarida qalam tebratibgina qolmay, oʻzbek adabiyotining yangi janr va turlar bilan boyishi, sheʼr tuzilishining isloh etilishi, adabiy realizmning teranlashishi, davr, jamiyat va xalq hayoti bilan bogʻliq boʻlgan muhim ijtimoiy muammolarning oʻzbek adabiyotida badiiy tal ... more
...

4 hours ago
Fitrat ilgʻor demokratik gʻoya va fikrlari uchun koʻpchilik jadidlar qatorida shakkoklik va isyonkorlikda ayblandi. Chor maʼmurlari esa uni mustamlakachilikka qarshi turganlikda aybladilar, kommunistik mafkura humron boʻlgan shoʻrolar davrida esa, millatchilikda, panturkizm gʻoyasi tarafdori, „xalq dushmani“ degan tuhmatlar bilan aybladilar. Profes ... more
...

4 hours ago
ҲИНДИСТОНДА БИР ФАРАНГИ ИЛА БУХОРОЛИ МУДАРРИСНИНГ ЖАДИД МАКТАБЛАРИ ХУСУСИНДА ҚИЛҒАН МУНОЗАРАСИ МУҚАДДИМАБухоронинг нажиб миллати бўлған ватандошларим, бирмунча вақтдан бери жадид ва қадим ўртасида ихтилоф чиққани баъзи миллат хоинларининг хато ва фасодларидан бошқа нарса эмасдир. Муқаддас ватанимизни парчалаб, унинг аҳли жамоасини
  • Profile photo

    Xurshid

    Bir birimizzi paddershka qmase bomekan✊️✊️

...

4 hours ago
Атоқли ўзбек адиби Фитрат адабиёт, санъат ва илм-фаннинг турли соҳаларига оид бой мерос қолдирган. Ушбу жилддан адибнинг «Чин севиш», «Ҳинд ихтилолчилари», «Арслон» ва «Восеъ қўзғолони» драмалари ҳамда истиқлол орзуси билан йўғрилган публицистик мақолалари ўрин олган.<br /> <br /> Нашрга тайёрловчи ва изоҳлар муаллифи:<br /> филология фанлари до ... more
...

4 hours ago
Абдурауф Фитрат адабиёт ва санъатнинг мавжуд барча турларида қалам тебратган. У ўзбек ва форс-тожик тилларидаги гўзал шеърлари билан бармоқ вазнига асос солган, ҳикоя ва ҳиссалари билан эса XX аср ўзбек насрининг тамойилларини белгилаб берган адибдир.<br /> «Танланган асарлар»нинг 1-жилдига адибнинг бадиий асарлари ва драмаларидан намуналар кирити ... more
...

4 hours ago
У Аҳмад Яссавий, Сулаймон Боқирғоний каби ўндан ортиқ мумтоз адабиёт вакиллари ҳақида ҳам мақолалар ёзди.<br /> Фитрат айни пайтда ташкилотчилик фаолияти билан ҳам шуғулланиб, 1921-1923 йилларда Бухоро Халқ Жумҳуриятида маориф халқ нозири бўлиб хизмат қилган. 1923-1924 йилларда эса фрунзечилар томонидан қувғин қилинган шоир Москвадаги Шарқ тиллари ... more
...

4 hours ago
1922 йили нашр этилган “Ўзбек ёш шоирлари” тўпламида Чўлпон, Элбек шеърлари билан бирга Фитратнинг шеърий асарлари ҳам илк бор ўзбек ўқувчисига ҳавола этилди. У мазкур тўпламга кирган “Миррих юлдузига”, “Беҳбудийнинг сағанасини излаб”, “Шарқ”, “Шоир” каби шеърларида миллатпарвар ва ватанпарварлик позициясига қатъий турганини яна бир бор намойиш эта ... more
...

4 hours ago
Фитрат 1909 йили Туркияга ўқишга бориб, 1913 йилгача Истамбул дорилфунунида таҳсил кўрди. Туркияда ташкил топган “Бухоро таълими маорифи” уюшмасида фаоллик кўрсатди. Унинг илк тўплами 1911 йилда “Сайҳа” (“Чорлов”) номи билан чоп этилди. “Сайёҳи ҳинди”, “Мунозара” каби асарлари ҳам шу йилларда Туркияда нашр этилди.<br /> 1909-1913 йилларда Туркия д ... more
...

4 hours ago
Абдурауф Абдураҳим ўғли Фитрат ўзбек маданияти тарихига шоир ва носир, драматург ва публицист, тилшунос ва адабиётшунос, тарихчи ва файласуф, санъатшунос ва жамоат арбоби сифатида кирди.<br /> <br /> Болалиги<br /> Абдурауф Фитрат 1886 йили Бухорода зиёли оиласида туғилган. Дастлабки таълимни Бухоро, Истамбул мадрасалари ва дорилфунунларида олди ... more
Kim ko‘rubdur, ey ko‘ngul, ahli jahondin yaxshilig‘, Kimki, ondin yaxshi yo‘q, ko‘z tutma ondin yaxshilig‘. Gar zamonni nayf qilsam ayb qilma, ey rafiq, Ko‘rmadim hargiz, netoyin, bu zamondin yaxshilig‘! Dilrabolardin yomonliq keldi mahzun ko‘ngluma, Kelmadi jonimg'a hech oromi jondin yaxshilig'. Ey ko‘ngul, chun yaxshidin ko‘rdung yamonliq asru ko ... more
Шоҳ ва шоир, шунингдек, бадиий таржималар билан ҳам шуғулланган. Йирик сўфий, Баҳоуддин Нақшбандийнинг издоши Хожи Аҳрор Валининг “Волидия” яъни “Ота оналар рисоласи”ни шеърий кўринишга таржима қилган. Араб графикаси асосида “Хатти Бобурий”ни тузади. Ушбу графика асосида муборак Қуръони карим ҳамда Бобурнинг шахсий асарлари қайта ёзилган.<br /> Жо ... more
Бобур шеърларининг умумий ҳажми 400 дан ортиқ. Шулардан 119 таси ғазал, 231 таси рубоий. Бобур туюқ, қитъа, фард, маснавий каби жанрларда ҳам асарлар яратган.<br /> Унинг “Аруз ҳақида рисола” илмий асари Шарқ тилшунослигида катта аҳамиятга эга. Асарда шоир нутқдаги урғули ва урғусиз, узун ва қисқа бўғинлар тизими назариясини бойитган, унинг тасниф ... more
Ғазал ва рубоийларида баландпарвоз сўзлар, мукаммал ибораларни қўлламаган. Хусусан, бу ҳақида у ўз “Бобурнома” асарида ҳам тўхталиб ўтган: “Равшан ва тоза шаплар ёрдамида, соддароқ ёз: ва сенга ҳам, сени хатингни ўқуғанга ҳам осон бўлади”.<br /> Ўзни, кўнгул, айш билан тутмоқ керак,<br /> Бизни унутқонни унутмоқ керак.<br /> Айшу тараб гулбуниға ... more
🎥
Homiylik